Пређи на садржај

Aerodrom Varadero

С Википедије, слободне енциклопедије
Аerodrom Juan Gualberto Gómez

Aerodrom Varadero
Aerodrom Varadero

Општи подаци
Изворни назив Aeropuerto Juan Gualberto Gómez
IATA VRA
ICAO MUVR
Тип Јавни
Оператор Civil government
Отворен 1989
Држава Kuba
Најближи град Varadero
Надморска висина 3 m
Полетно-слетне стазе
Смер Дужина Површина
m ft
06/24 3,502 11.490 Asfalt

Aerodrom Varadero ili aerodrom Juan Gualberto Gómez (IATA kod : VRA , ICAO kod : MUVR) je međunarodni aerodrom, srednje veličine sa samo jednim terminalom, u službi grada Varadera i velikog broja odmarališta, u pokrajini Matanzas (Kuba).[1] Drugi je aerodrom po značaju na Kubi zbog obima posla i broja putnika, odmah iza međunarodnog aerodroma José Martí u Havani, sa 25% vazdušnog putničkog saobraćaja Kube. Trenutna ulaganja u aerodrom omogućila su mu da obradi do dva miliona putnika godišnje. Međutim kako obim posla konstantno raste, postoje planovi za širenje aerodroma Varadero kako bi se nosili sa sve većim nivoom putničkog saobraćaja.[2]

Aerodrom Varadero je nazvan Aerodrom Juan Gualberta Gomez 1989. godine, po kubanskom novinaru i aktivisti Huanu Gualbertu Gómezu (1854—1933).[3]

Aerodrom Varadero se nalazi na oko 5 km od naserlja Karbonera u pokrijini Matanzas. Udaljen je 30 km od maranze, 40 km od Varadera i 120 km od Havane.

Geografski položaj
  • Severna geografska dužina 23° 02′ 04″
  • Zapadna geografska širina 81° 26′ 07″.[4]

Opšte informacije

[уреди | уреди извор]

Na ovaj aerodrom sleće više od 70% turista koji posećuju odmaralište Varadero, glavnu kubansku plažu i sunčano turističko odredište.

Aerodrom je otvorena 25. septembra 1989. godine u prisustvu Fidela Kastra,[5] kao zamena starom aerodromu Varadero u Santa Marti, sada poznatom kao aerodrom Kavama.

Nakon obimnih investicionih radova u vrednosti od 35.000.000,00 USD, aerodrom je 10. septembra 2011. godine ponovo otvoren za saobračćaj. To je omogućilo aerodromu da ostvari povećanje broja operacija i pruži veći kvalitet usluge putnicima putem:

  • većeg broja terminala,
  • 30 šaltera sa kompjuterizovanin sistemima.
  • značajnog povećanja broja imigracijskih kabina,
  • četiri nova terminala za prijem prtljaga u ulaznoj dvorani.
  • salona za ukrcavanje SUE (zadne čekaonica koja je produžena nakon povećanja broja teleskopskih prolaza, kojih trenutno imaa četiri)
  • proširene platforme za avione za 31.000 m² i stajanke za 9.100 m².
  • proširenja aerodromskih operacija na 2.200 putnika,
  • skraćivanja operativnog vemena, na 25 minuta, potrebnog za otpreme putnika koji stižu na terminal.

Avio kompanije i destinacije

[уреди | уреди извор]
Avio kompanije Destinacije
Air Canada Rouge Montréal–Trudeau, Toronto–Pearson
Sezonski: Ottawa (begins December 23, 2019)
Air Transat Montréal–Trudeau, Toronto–Pearson
Sezonski: Halifax, Hamilton, Moncton, Ottawa, Québec City, Winnipeg
American Airlines Miami
Azur Air Čarter: Moscow-Vnukovo
Blue Panorama Airlines Milan-Malpensa
Condor Sezonski: Frankfurt
Corsair International Paris-Orly
Cubana de Aviación Cayo Largo del Sur
Edelweiss Air Sezonski: Zürich
Eurowings Sezonski: Düsseldorf
Interjet Sezonski: Mexico City
IrAero Sezonski čarter: Moscow–Domodedovo
LOT Polish Airlines Čarter: Warsaw–Chopin
Magnicharters Sezonski: Monterrey
Neos Sezonski čarter: Milan–Malpensa
Nordwind Airlines Seasonal charter: Moscow–Sheremetyevo
Orbest Sezonski: Lisbon
Royal Flight Sezonski: Moscow-Sheremetyevo
Servicios Aéreos Profesionales Punta Cana
Sunwing Airlines Calgary, Edmonton, Montréal–Trudeau, Ottawa, Toronto–Pearson, Vancouver
Sezonski: Bagotville, Charlottetown, Deer Lake, Fredericton, Gander, Halifax, Hamilton, Kelowna, London (ON), Moncton, Québec City, Regina, Saint John, St. John's, Saskatoon, Thunder Bay, Windsor, Winnipeg
Thomas Cook Airlines Manchester
Thomas Cook Airlines Scandinavia Sezonski čarter: Copenhagen
TUI fly Belgium Brussels
TUI fly Netherlands Amsterdam
VivaAerobus Čarter: Mexico City
Wamos Air Madrid
WestJet Toronto–Pearson
Sezonski: Calgary
XL Airways France Paris–Charles de Gaulle

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]